Big is in my room

Ova priča se ne preporučuje deci mlađoj od 12 godina, kao ni ženama koje nemaju šta da obuku

 

Istinita radnja se dešava dok sam ja samohrana majka dve senzibilne devojčice, a Čovek na privremenom radu u inostranstvu, dakle bez muškarca u kući. Starija ćerka Iskra otišla je da se kupa i pred sam kraj tuširanja kriknula je kao da je pred nju iskočio bengalski tigar. Pojurila sam prema kupatilu odsečenih nogu dok mi se u glavi odvijao najubrzaniji film majčinskih pretpostavki šta li je detetu moglo da se desi s obzirom da je bojler isključen, a brijači tupi. Kada sam upala u kupatilo i ispratila njen izbezumljen pogled i ispruženi kažiprst vrisnula sam koliko sam mogla. Na nas se zlurado kezila zla i ružnija prasestra pomenutog tigra - debela, ogromna, gadna i buljava leptirica. Sedela je na Iskrinom peškiru i vrebala kojoj će da skoči za vrat, dok joj se niz očnjake slivala krvava pljuvačka...

 

Iz strave i paralize trgnuo me je očajan detetov glas:

-Mamaaaaa, uhvati je.

Ščepala sam najbliži peškir i neodlučno mahnula prema leptirici koja je iskoristila moj neubedljiv pokret plašljivog amatera i počela sumanuto da leprša po kupatilu. Od njenog haotičnog i nasumičnog leta ja sam postala još luđa, ali sam uspela da dete nepovređeno izvučem iz kade. Kad je Iskra bila na sigurnom, gvirnula sam kroz otškrinuta vrata kupatila i smišljala kako da je utepam a da se ne onesvestim. Borba je bila duga i neravnopravna, u leptiričinu korist. Napala sam je teškom artiljerijom zemlja-vazduh, sprejom protiv komaraca i muva, što je našeg debelog i gadnog neprijatelja samo raspomamilo oko sijalice. Što je leptirica više padala u plesni zanos, ja sam luđe odozdo prskala, dok je od izmaglice i nedostatka vazduha nisam izgubila iz vida. Zatvorila sam vrata da dođem do kiseonika i sačekam da sprej počne da deluje. Deca su u dnevnoj sobi iščekivala rasplet, ali i kako to obično biva u nezgodnim situacijama obema se išlo u ve-ce! Udahnula sam duboko i krenula u novo suočenje sa leptiricom, međutim nje nije bilo na plesnom podijumu, te sam otvorila prozor i izašla da se pripremim za isčekivani protivnapad. Kada sam bila sigurna da neću pasti u nesvest od kilo spreja protiv muva ušla sam u kupatilo, međutim leptirica je bila na nogama i to u niskom startu! Život ili smrt situacija je urodila plodom te se moj adrenalin limenim lončetom kojim zalivam cveće bacio na njen osvetnički bes, a onda ju je primalni krik što mi je isprepadala decu uzeo debelim slojem wc papira, bacio u šolju i pustio vodu. Naravno da ni voda nije mogla odjednom da je odnese!

Međutim, ovo ne beše sve. Nedavno nas je posetio kralj skakavaca. U kupatilu, na večernjem umivanju bio je ko drugi nego Iskra! Materijalizuje svoje strahove ko Hofman i Stounova u filmu „Sfera“, čega se prestravi, eto ga u kupatilu! Istrčala je uz vrisku.

-Mamaaaaaaa, ogroman skakavac.

Ušla sam u kupatilo, a na njenom peškiru je stajao kralj skakavaca kakvog samo dečija mašta može da smisli! Kleknula sam i poklonila mu se. Veliki, pastelno zeleni, sa braon šarama, licem i očima kao iscrtanim rapidografom i ogromnim zelenim krilima! Kao preterano veliki broš ručno rezbaren u afričkom plemenu, stajao je zakačen na peškiru i posmatrao me. Toliko je bi nestvaran, neobičan i veliki da nisam uspela ni da kriknem od strave. Samo sam se najbližim peškirom bacila na peškir sa kraljem-brošem i sve ih izbacila napolje. Ujutro od skakavca ostala je samo moja začuđenost i zadivljenost nad njegovom pojavom i dva zgužvana peškira na kojima je verovatno prespavao mačak.

Kad već pominjem Afriku i kralja skakavca, a u skladu sa mojim strahom od buba kojeg sam uspešno prenela na dete, davnih godina dok sam boravila u jednom hotelu u Johanezburgu posetio me je pravi pravcijati afrički skakavac. Međutim, i on je u odnosu na ovog tešnjarskog bio tek novorođenče kraljeve loze. Gde me je sačekao? Gde bi mogao, nego u kupatilu, u tuš kabini! Vrisak je protresao Johanesburg skoro koliko i diplomatski skandal. Izletela sam iz kupatila, navukla haljinu i trk na recepciju gde sam očiju iskolačenih od strave, preneraženom recepcioneru viknula:

-Big is in my room! – Ne samo da nisam znala kako se kaže skakavac na engleskom, već od užasa mi nije palo na pamet ni da je skakavac buba!

Preljubazni crnac je u trenutku poprimio lice belca, otvorio fioku i posegnuo za pištoljem, ali pre nego što sam se onesvestila od sramote, objasnila sam mu da je u sobi samo buba. Naravno da mi je spasio život, ali se i danima kikotao za mnom i pominjao koliko se „dama uplašila“.

Kažu da strah od buba spada u iracionalne strahove, ali ta činjenica nije uspela da mi pomogne ni jednom davno (kako to obično biva uveče i kad muškarca nema ni na puškomet), kada je u moj širom otvoreni devojački ormar, u sred očaja što nemam šta da obučem, uletela oooogromna leptirica. I još veća! Uletela, prepala me i zakačila za neki šareniš da nisam imala pojma gde je.

Zvala sam Brata telefonom. Valjda da pregovara sa leptiricom.

-Polako, vidiš li kolicna je ona, a kolika si ti?

- Naravno da je ne vidim kad nemam ništa jednobojno u ormaru! Nije ni čudo što nemam šta da obučem kad ne mogu ništa da uklopim!

-Pooolako, smiri se. Možeš li da zamisliš kolicna je ona u odnosu na tebe i koliko se ona TEBE boji!? Ti nju možeš da ubiješ šakom, a ona tebi ne može da uradi ništa, čak ni da te ujede...- hipnotisao me je Brat s druge strane telefona.

-U pravu si, baš sam smešna... – i gotovo da me je ubedio, kad se bubekanja zaletela na mene zategnutih krila kao orao na miša, pa sam vrisnula iz sve snage, bacila slušalicu preko glave i istrčala u hodnik da tražim pomoć.

 

Komšija se slatko smejao i zbijao šale na moj račun, ali s obzirom koliko je pucalo po mojoj sobi morao je da prizna da je jedva savladao nagojenu bubekanju koja je sigurno mesecima živela od mojih vunenih džempera. Tako da nije ni čudo što nisam imala šta da obučem, kad mi pojedoše sve! A ovo može i da objasni moj strah od buba, čime on postaje racionalan.

JooComments powered by Bullraider.com